2. NE BUŠITI PODLOGU ISPOD CRNOG TEKSTA

Ako izbušimo podlogu ispod crnog teksta otežavamo pasovane boja, svako sitnije ne pasovanje rezultirace ¨sevanjem¨ beline (bela boja papira).

Rešenje je u Photoshopu da Text Layer umesto Normal podesimo na Multiply ali treba paziti da se to odnosi samo na crn tekst (na kombinacijama boja treba crn tekst izdvojiti na zaseban layer).

 

3. MORAMO VODITI RACUNA O REZOLUCIJI FAJLOVA I LINAJATURI RASTERA

Neki graficari  koriste rezoluciju 250 dpi dok neki spuštaju rezoluciju i na 225 dpi da bi olakšali dokument i ubrzali rad, mi koristimo rezoluciju od 300 dpi a samo u slucajevima kad radimo plakate spustimo rezoluciju na 250 dpi. Rezolucija od 300 dpi je poželjna ako je priprema za ofset gde je raster od 60 linija (linijatura rastera je broj linija na jednom dužnom cm što je ekivalentno rezoluciji od 150 dpi u Quark-u,  takode kad znamo da je 1 inc = 2,54 cm, onda je jasno da je 60 linija/cm isto što i 150 dpi (dot per inch), tj 2,54 cm x 60 lin/cm =150 dpi), za sito štampu linijatura rastera se krece od 25-48 linija/cm, u visokoj štampi gde se koriste polimeri linijatura rastera  je 48 linija/cm. Linijatura rastera zavisi i od kvaliteta papira, na ofsetnom papiru koji je dosta porozan pa dosta štampara traži 48 linija/cm, dok za izuzetno kvalitetne poslove je potreban raster od 70 lin/cm (175 dpi).

 

4. NE KORISTITE RGB SLIKE ZA PUŠTANJE NA FILM ILI PLOCU

RGB slike se gledaju na ekranu a da bi ih odštampali  moraju se prevesti u CMYK skalu, ako iz nekog razloga morate da radite u RGB modu onda vodite racuna da neke boje ne mogu da se odštampaju onako kako izgledaju na ekranu. Svaku konverziju radite u Photoshop-u i tek onda ubacujte u Corel.

Kad pravimo PS fajl a imamo RGB sliku obavezno (važi za Corel) ukluciti opciju Use color profile, jer ako to ne uradimo dobicemo separacije kave niste i necete ikad poželeti.

Mi koristimo CMYK profile Coated - Fogra 39 dok za RGB koristimo Adobe 1998 .

 

5. NE BOJITE SITAN TEKST I LINIJE U ¨ŠARENE¨BOJE

Bojenjem sitnih elemenata u ¨šarene¨ boje otežavamo pasovanje boja u štampi, a svako sitnije ne pasovanje teksta rezultira mutnim i ne citkim. Bojenje tankih linija i sitnog teksta u boje tipa 100c, 100m, je nepotrebno i samo komplikuje štampu zato što cak i ako je idealno odštampano taj tekst odnosno linije izgledaju crno, pa zato bolje ih stvarno obojite u crno.

 

6. NE STAVLJAJTE SITAN TEKST U NEGATIVU

Ako je sitan tekst beo na ¨šarenoj¨podlozi sa svakim sitnijim ne pasovanjem taj tekst nece biti beo vec u onoj boji koja ne pasuje.

 

7. NE RASTERIZUJTE SITAN TEKST

Ako imate sitan tekst gledajte da ga ne ukucavate u Photoshop-u (osim ako puštate na Level 3 osvetljivacu koji podržava vektorski tekst iz Photoshop-a 6.0). Umesto u Photoshop-u sitan tekst ukucajte u nekom programu koji podržava vektore(u Corelu,Quark-u, Illustratoru, FreeHand-u , linije, objekti i  tekst kad se povecavaju ne gube na kvalitetu, zato što su opisane prostom matematickom formulom, zato su takvi fajlovi veoma lagani, dok ako ubacite sliku fajl naglo oteža, razlog za to je ogroman broj pixela koja slika sadrži, kad bi sliku povecali ona bi izgubila na kvalitetu, jer program jedan pixel deli na više delova i tako povecava sliku, ali prakticno nema novih pixela tj. novih detalja, osim toga ivica slike je uvek iskrzana a to se vidi kod oblih ivica). Svaki vektor kad ude u Photoshop se rasterizuje, jedan put rastrerizovan fajl se ne može vratiti u vektorski oblik (neko ce pomisliti da može pomocu Streamline-a ili slicnih programa, ali to pali samo kod prostijih stvari a na kraju krajeva probajte videcete sa kojim uspehom ce te izvršiti konvertovanje) .

 

8. U COREL-u ...

Ovo ce da potraje..

1. Ako ste ceo posao odradite u Corel-u, ne plašite se da pustite ps fajl iz njega, jer exportovanje EPS-a iz Corel-a u neki drugi program (npr. Quark) da bi iz njega napravili ps fajl, može da se iskomplikuje, pogotovo ako ste koristili Corelove efekte tipa: Lens, Drop Shadow itd. takode su problematicne Corelove texture (bitmaps, a pogotovo PS texture-SAVET: kovertujte ih u bitmapu). Vecina ovih efekata dobro izlazi iz Corela, zato napravite PS iz Corela (imate uputstvo za pravljenje PS fajla na ovom sajtu).

2. Ako ste ubacivali slike u Corel i tu im menjali velicinu, vodite racuna da Corel promenu velicine kompenzuje sa promenom rezolucije (zato Corel u momentu radi povecanje slika, dok bi u Photoshopu na to cekali mnogo duže, jer Photoshop kad menja dimenziju slike rezolucija ostaje ista).

Kad izvršite sva povecavanja i smanjivanja prekontrolišite rezolucije slika, i ako treba doterajte ih na 300 dpi.

3. Ako koristite Bitmap Color Mask za skidanje pozadine vodite racuna da slika ne bude suviše komplikovana jer ce to otežati fajl, a ako baš preterate Corel nece moci da napravi PS fajl. Imali smo slucaj da je donešen fajl gde je na iskeniranoj strani sa tekstom izbacena bela podloga, bilo je ne moguce napraviti ps fajl (problem smo rešili na mnogo prostiji nacin, sa alatkom Transparency Tool, koju smo podesili na Uniform, Multiply vrednost 0.)

4. U Corelu 10, ako koristite naredbu Lens/invert, da bi napravili negativ, vodite racuna jer taj negativ ce izaci kao pozitiv, rešenje je da ukljucite naredbu Frozen.

5. Ako ubacijete JPG fajlove u Corel, primeticete da je slika promenila dimenziju, tako da vi morate da doterate dimeziju i rezoluciju kako želite.

6. U ranijim verzijama Corela prilikom rotiranja objekata koji imaju Corel-ovu bitmapu dešavalo se da se tekstura ¨zduda¨,  to je ispravljeno u novijim verzijama. Rešenje je da teksturu kovertujemo u bitmapu.

7. Pasere i cajtne obojite u Registration color, na taj nacin obezbedujemo da ih Corel sam stavlja u koliko god bilo boja.

8. Ako koristite barkod, nikako ne ubacujte barkod na EDIT/INSERT BAR CODE, zato što se dešava da prlikom rotiranja barkoda, bar kod se ¨zduda ¨, ispravan nacin je da odemo na Start/Programs/CorelDraw/ Productivity Tools/Corl BAR CODE Wizard. Pomocu tog programa odaberemo barkod koji cemo koristiti (EAN 13), ukucamo brojeve i na kraju iskopiramo barkod, zati odemo u Corel i uradimo PASTE, na taj nacin dobijamo objekat koji nece praviti probleme.

9. Kad ubacijete slike u Corel, i to PSD fajlove obratite pažnju jer prilikom rotiranje takvih fajlova dešava se da slike bude isecena, to se može videti prilikom provere PS fajla u Acobatu, slika je isecena kao da je kontura slike ostala u prvobitnom položaju a sama slika je izrotirana, pa se vidi samo deo slike, taj problem se rešava na vrlo prost nacin (na isti nacin kao i vecina problema sa slikama u Corel-u), sliku kovertujemo u bitmapu, ako slika ima providnu pozadinu onda ukljucujemo Transparent Background, obavezno ukljucujemo Use Color Profile (ima smisla ako je slika RGB pa je konvertujemo u CMYK), rezolucija treba da bude 300 dpi.

10. U Corelu 10 obavezno pre pravljenja PS fajla grupišite sve, dešava se da Corel red teksta nabaci na drugi red.

11. Kad pravimo PS fajl u Corelu i to pod Windows-om XP, kad puštate na film crno beli fajl, morate ukljuciti štampu se(paracija i iskljuciti sve separacije sem crne i tako napraviti PS fajl, ako iskljucimo separacije napravicemo ps fajl koji nece proci Distiller.

12. Kad imate dokument sa više strana i neki elementi su van strane Corel ih nece ubaciti u vaš PS fajl, nego morate povecati velicinu strane da bi sve stalo.

13. Da bi doneli fajl na filmovanje morate sav tekst pretvoriti u krive ili poneti fontove. Da bi sav tekst pretvorili u krive prvo sve razgrupišite zatim Edit/Sellect All/Text tada je selektovan sav tekst i onda Arrange/Covert to curves ili skraceno Ctrl+Q i tad smo sav tekst pretvorili u krive. To možemo proveriti što cemo otici na File/Document info na delu Text Statistics, tu ce pisati There are no text objects ...
Ponekad nije dobro da se slova pretvaraju u krive, kod nekih fontova i to pisnih slova na mestima gde se preklapaju kad se pretvore u krive postaju bela što je baš ružno, takode slova malo zadebljaju kad se pretvore u krive.

Da bi doneli kompletan posao sa fontovima u studio za filmovanje potrebno je uraditi sledece File/Prepare for Service Bureau zatim kliktati na Next dugme do kraja, tad je Corel napravio poddirektorijum gde vam se nalazi posao koji se zove isto kao vaš fajl i tu je snimio sve neophodne stvari (vaš fajl, fontove, i informacije o poslu u obliku txt fajlova) tako napravljen direktorijum snimite i donesite u studio.

14. Corel X3- obavezno instalirajte SP1 i SP 2, skinite fajlove sa www.corel.com
Dobre novine u ovom Corelu su što je senka po default-u overprint, dobro pravi PDF-ove na komandu Publish to PDF. Napomena ! Ako niste istalirali SP 2 prilikom pravljenja PDF-a na komandu Publish to PDF, objekat koji je ofarban u gradinet (ferlauf) i ima outline koji je Behind the Fill, outline na pdf-u ce izleteti preko slova (kao da nije behide the fill). 

9. NE ¨BUŠITE¨ SLIKE PRILIKOM SKENIRANJA - NE ¨ZAPUŠAVAJTE¨ CRNINE

Svaka slika kad se skenira ne sme imati belinu gde nema rastera, vrednosti na belini moraju biti cijan:3% magenta:3% žuta:4%, takode ne smemo zapušiti crne partije, crnina mora imati vrednosti cijan: 92%, magenta: 87%, žuta:87%, crna: 62%, (izuzetak su stripovi koji moraju imati belinu, ali se oni skeniraju na drugaciji nacin) . Srednji ton je moze imati raspon od 44-54 % idealan srednji ton je C 50% M 50% Y 50% mada možete i imati sivu boju koja ¨vuce¨u neku boju (plavu, crvenu ili žutu) i tada su je ta domonantna boja jaca od ostalih i do 7-10 %.

 

10. CRNE FLEKE

Kad imate vece crne površine u crnu boju dodajte i ostale boje (naravno ako je kolorna štampa) , mi to radimo u odnosu 70%, C 50%, M 50%, Y 50%, K 100%. Ovakva crna boja je zasicena i ima lepu plavu nijansu. Po pravilu ukupan zbir procenata ne bi trebao da bude veci od 250 u našem slucaju je 270 ali u praksi nije bilo problema. Problem koji potencijalno može da se javi je što papir usled velike kolicine boje "odradi" tj. deformiše se pa ako je jednobojka onda ne mogu da se upasuju sledece boje ili ako je cetvorobojka a kolor je 4/4 papir se deformiše usled previše boje i ne pasuju lice i leda.

 

11. BELI TEKST NA CRNOJ PODLOZI

Beli tekst na crnoj podlozi(u koju smo ubacili boje iz odnosa sa stavke 10) može napraviti problem jer ako nisu dobro upasovane boje javi ce se na ivicama teksta boja koja ulazi u belinu slova i cini tekst necitak.

Rešenje je staviti Outline (behind the fill) u sledecem procentu C 1% K 100 % i tada na CMY separacijama outline buši podlogu, dok samo crna dolazi do ivice slova, tako štampar dobija toleranciju za ne pasovanje u debljini outline-a.

 

12. KONTROLNI KLIN - ILI ZEZNITE ŠTAMPARA

Svako iz našeg posla se vec susreo sa štamparima koji tvrde da ¨NE VALJAJU FILMOVI¨ Da bi štamparima zapušili usta morate stavljati kontrolne klinove na osnovu kojih ce se videti šta ne valja i da li stvarno ne valjaju filmovi ili je možda štampar malo ¨dizajnirao¨.

1. Na klin mi stavljamo pravogaunike dimenzije 5x4 mm, na prvom mestu stavljamo 4 takva pravogaunika sa 3 % tacke u svim bojama-to ce nam pokazati da li je štampar iskopirao ta 3% sa filma na plocu i da li ih je sa ploce dobio na papiru jer ako nije znaci da je automatski izgubio detalje i svetlih partija.

2. Sledeca 4 pravogaunika stavljamo 50% tacke za sve 4 boje, ovde tacke kad pogledamo pod lupom moraju da se dodiruju na coškovom (tacka je romboid) ako kojim slucajem na papiru tacke stapaju jedna u drugu to znaci da je prejako odštampano.

3. Sledeca 4 pravogaunika stavite po 90% za svaku boju, ako na papiru dobijemo zapušene tacke (odnosno ne dobijemo njih vec fleku) znaci da je prejako odštampano.

4. Sledeca 4 pravogaunika stavite po 100% za svaku boju, tu kontrolišemo nanos boje, tu za manje iskusne kolege preporucujemo ton kartu (Cinkarnina ton karta je dobra opcija sa obzirom da se dosta koriste njihove boje i hemikalije).

5. Neke kolege kad imaju mesta na tabaku stavljaju 4 trake jednu ispod druge za svaku boju, po celoj dužoj tabaka i naj taj nacin kontroliše se nanos boje ali i naštelovanost bojanika na štamparskoj mašini (ako se pojavljuju štrafte na fleci koje su paralelne sa kracom stranom tabaka razlog je ne naštelovan nož bojanikakoji propušta boju), ako se pojavljuju horizontalne štrafte jedan od razloga može biti loši valjci na mašini.

SVE GORE NAVEDENA UPUTSTVA SU POD PREDPOSTAVKOM DA NEMATE MERNE INSTRUMENTE VEC MORATE ODOKATIVNOM METODOM UTVRDITI ŠTA SE DOGOÐA.

 

Ako imate denzitometar onda treba da kontrolišete zasicenje (na 100%) na klinu, ali sve to nije tako prosto vec se zaniva na uspostavljanju kompletnog kolor menadžmenta od monitora do otiska ali o tome kasnije u posebnoj temi. Generalno štampar uvek treba da štampa isto i samo da kontroliše density na klinu za dobijeni rezultat sami ste krivi odnosno zaslužni.

KONTROLNI KLIN SE STAVLJA SAMO PO DUŽOJ STRANI (u suprotnom ne bi imao smisla, jer bi kontrolisali ivice valjaka na koji se i onako skuplja boja tako da nam to ništa ne govori o nanosu boje).

 

13. MONTAŽA TABAKA

Kad imate neki manji format koji se montira na neki veci treba da uradite sledece stvari:

1. Reci štamparu sledece podatke:

- format osnovne jedinice koja se montira

- da li ima poledinu

- koliko ste napustili za obrez

- da li se:

* savija

* biguje - biguju se ambalaže da bi se lakše savile po potrebnim linijama prilikom sklapanja.

* perforira - buše sitne rupe kao na bioskopskim kartama.

* štancuje - za štancovanje se pravi štanc alat koji služi za isecanje nekog nepravilnog oblika iz osnovnog tabak, i to je uglavnom za proizvode koji se sklapaju (ambalaže).

* ricuje - to se radi na samolepljivom papiri (koji je kod nas poznatiji kao MUFLON), tada se osnovna jedinica štancuje do pola dubine papira tako da i dalje ostaje na papiru a lako se odlepljuje.

2. Pitajte štampara na kom formatu da montirate tabak

Obratite pažnju da postoji sirovi format papira koji se kad se obreže postaje onaj format koji mi znamo iz tabela. Ali takvi formati se ne mogu odštampati do ivica papira npr. B3 format je 50x35 Cm, ali štampar koji ima B3 mašinu može odštampati (od mašine do mašine je drugacije ali je razlika po koji milimetar) 33,5x49 Cm jer mu 12-15 mm odlazi za grajfer (hvataljke koje uvlace papir u mašinu) dok po širini mora biti prostora za meru (mera povlaci tabak da bi pao pod 90 stepeni na grajfer), prema tome kad vam štampar kaže da namotirate na B3 format on misli na ovaj skraceni format, zato da se ne bi pogrešno razumeli pitajte ga KOJA JE NAJVECA POVRŠINA KOJU MOŽE DA ODŠTAMPA ? kad to saznate sve elemente postavite do tog formata.

3. Da li ide na okretanje

Što u prevodu znaci - kad imamo poledinu (npr. flajer) i kad je manji tiraž, onda se na istom tabaku stavljaju i lice i poledina okrenuti jedno ka drugom ¨nogama¨ili ¨glavom¨ (štamparski žarkon je ¨noge u noge¨ ili ¨glava u glavu¨), da bi se kad se odštampa jedna strana papir ponovo ubacio u mašinu ali se tad štampa druga strana (kod jednobojne štampe se štampaju naizmenicno lice pa poledina) i vrlo bitna stvar PAPIR SE (SKORO) UVEK OKRECE PO KRACOJ STRANI (ako bi papir okretali po dužoj strani to bi se zvalo ¨na tumbe¨ ali se to vrlo retko radi jer je tada potreban dupli prostor (i gore i dole) za gajfer i tada bi od B3 tabaka mogli da izvucemo umesto 33,5 Cm samo 32 Cm.) i još jedna bitna stvar PAPIR (SKORO) UVEK U MAŠINU ULAZI PO DUŽOJ STRANI. Kod monataže ¨Na okretanje¨bitna stvar je da su lice i poledina simetricne na tabaku i poželjno je da se oznaci sredina tabaka cajtnama (u prevodu linijama obojenim u Registration color) u vrh i dno tabaka.

4. Ako montirate na jednom tabaku više razlicitih lica a na drugom tabaku više razlicitih poledina, obratite pažnju da ako je jedinica na jednom tabaku na levoj strani na poledjini mora biti na desnoj strani tabaka (uzmite papir, napravite skicu, pa pogledajte na svetlosti (sijalica!) da li se poklapaju lice i poledina).

5. Kad pravite maketu, montažni tabak pravite na sledeci nacin - prvo napravite špigl (maketu) i to uzmete papir A 4 formata i savijate tako da polovite dužu stranu zatim ponovite to i savijanje dužu stranu na taj nacin smo dobili tabak od 8 strana ako želimo tabak sa vecim brojem strana onda ponovimo savijanje. Na coškove savijenog tabaka koji se mogu listati ispišemo brojeve za numerisanje (1,2,3,4...8), tada rasklopimo tabak i pogledamo raspored koji smo dobili i vidimo da su neki brojevi naopacke i tacno tako i treba da budu strane kad se montiraju.

6. Kad pravite montažu za manji broj strana (do 48 strane) koji se povezuju klamovanjem (prošiveni žicom), onda se pravi montaža tako što se uparuje prva i poslednja strana (npr. 1-48 zatim 2-47, 3-46, 4-45 itd.) na englesko Saddle Stiched ili na srpskom TABAK U TABAK

7. Montaža koja se koristi za knjige i casopise koje su povezane lepljenjem ( na binderu ili rucno lajmovano) zove se TABAK NA TABAK presavijeni tabaci se redaju jedan na drugi i ta montaža se koristi kod veceg broja strana.

8. Montaža koja se koristi kod knjiga koje se šiju (tvrdog poveza) zove se TABAK U TABAK , TABAK NA TABAK , u ovom slucaju se dva presavijena tabaka stavljaju jedan u drugi pa onda na druga ista takva dva tabaka, tabaci se stavljaju jedan u drugi da prilikom šivenja konac ne bi pocepao papir (u slucaju da je format stranice mali onda ne mora da se stavlja tabak u tabak jer vec ima doboljnu debljinu na prevoju)

9. Kod malih tiraža uglavnom knjiga se koristi montaža bez savijanja i zove se U KRUG, zamislite da ste uzeli 10 tabaka papira zajedno ih savili (dva puta) i onda iznumerisali, na taj nacin se dobijaju 4 gomilice papira koje kad se iseku stave se jedna na drugu i imate složenu knjigu, ova se montaca uglanom koristi za male tiraže i najteže je izvesti u programima za montažu(npr. Preps) jer svaki program za montažu zaniva da se nešto mora saviti, nacin postoji ali je komplikovan za obajsniti ljudima koji nisu duboko u materiji elektronske montaže, ali ako vas BAŠ interesuje javite se u studio i tražite Bojana Kresovica.

 

14. ŠTANCNA

Kad pravite štancnu, linije secenja stavljate punom linijom, dok linije biga stavljajte isprekidanom linijom, sve to radi lakšeg snalaženja. Stavljate pasere na ista mesta kao i na tabaku. Okretanje šihte na filmu za štancnu u principu nije bitno dokle god piše neki tekst na filmu ali da se ne bi oštetila šihta na filmu poželjno je da film bude u kontrašihti (necitak), zato obavezno pored štancne upišite tekst "CITA SE" i majstoru koji pravi štancne ce sve biti jasno. Minimalno rastojanje noža od noža na štancni je 3 mm.

 

15. OBREZ

Sve što se odštampa mora da se obreže sa svih strana, prema tome moramo da proširimo to što smo napravili za 3-5 mm i to sa svih strana. Van originala treba staviti oznake za obrez koje nazivamo CAJTNE (u sve 4 boje), kad se radi knjiga sa tvdim povezom napušta se po 15 mm i to da bi se lakše KAŠIRALA (odštampana korica se lepi na karton). Ne treba napuštati za obrez jedino ako je podloga bela (tj neodštampana) ali se svakako stavljaju CAJTNE.

Naš nacin napuštanja za obrez u Photoshop-u je sledeci:

-Prvo napravimo obrezan format i završimo sve što treba, tada Flat-ujemo dokument (slepimo sve Layer-e), zatim dva puta kratko kliknemo na paleti Layer na Background i kad iskoci prozor samo kliknemo na OK i tada smo napravili od Background-a Layer, zatim odemo na Image/Canvas Size i ako je na primer dimenzija 26x12 mi ukucamo 26,6x12,6 tj. napustili smo za obrez po 3 mm sa svih strana. Zatim uradimo Flatten image i sacuvamo sliku koju ubacujemo u Quark ili Corel gde cemo staviti CAJTNE, PASERE, KLINOVE i napraviti PS fajl.

 

16. EPS

Dosta se ljudi zbunjuju oko eps formata i to prvenstveno što eps u Photoshop-u nije isto što i u Corel-u. Kad završite stranu u Photoshop-u tad treba da je sacuvate kao EPS i to kao Photoshop DCS 2.0, kad iskoci prozor za opcije na prvom prozor

Preview: TIFF (8 bit/pixel)

DCS: Mulitple File DCS, No Composite

Encoding: JPEG (maximum quality)

Sve opcije ispod ostaviti ne iscekirane

Na taj nacin ste sacuvali fajl kao EPS i dobili 5 fajlova od kojih jedan ima eksetnizju EPS a ostali imaju ekstenzije K, M, Y,C tj. Photoshop je razdvojio boje a taj peti fajl koji ima EPS ekstenziju je osmobitni prikaz sa kojim cemo izuzetno brzo raditi u Quarku ili Corelu (bilo kom programu), ako takav fajl otvorimo u Photoshop-u dobicemo u sliku u punoj rezoluciji.

NAPOMENA !

OVAKAV EPS SE NE MOŽE KORISTITI ZA DIGITALNU ŠTAMPU JER NIJE KOMPOZITAN (KOLORAN)

Kad radimo u Corelu i želimo da EXPORT-ujemo stranu kao EPS, tad biramo :

Image header: WMF

Export text as: Curves

Color managment: cekiramo Color management, Use printer color profile: Separations printer profile

Send bitmaps: CMYK (ako je slika grayscale ona tako i treba slati tj. RGB)

Maintain OPI links: cekirati

Auto increase fountain steps: ne ukljucivati

Fontain steps: 350

Takav EPS kada se otvara u Photoshop-u traži da se rasterizuje, ako ga ubacite u Quark onda ce te zadržati vektore (nemojte koristiti Corelove efekte jer nece proci).

Kad ubacujete bilo kakav EPS ili PS fajl u Corel onda idete na IMPORT na opciji Files of type stavite PS,PRN,EPS - Postcript Interapreted na taj nacin cete importovati EPS koji je zadržao vektore jer u suprotnom cete da ubaciti samo prikaz EPS fajla.

 

17. ICC PROFILI, KONVERTOVANJE IZ RGB U CMYK

- Problem:
Mala je šansa da ce boje iz RGBa biti iste u CMYKu. CMYK gamut je znatno
manji od RGB gamuta.
To znaci da je spektar boja CMYK-a manji or spektra boja RGB-a (generalno
pojednostavljeno gledano).
Neke boje iz CMYK-a u RGBu ne možeš prikazati, a i
obrnuto (neke boje RGBa ne možete otisnuti u CMYKu).
U gornjem slucaju radi se o nekom ko-zna-kojem CMYK i RGB color space-u
(nije ni bitno).

Dodatni je problem da ni svi CMYK-ovi nisu isti.
Neke štamparije imaju malo zagasitije boje, neke imaju bledje, neke
saturiranije, itd... Puno je uslova koji uticu na boju odredene separacije, pocevši od mašine na kojem se štampa, papira na kojem se štampa pa sve do kiselosti vode koja se koristi. To sve odreduje gamut (raspon) boja koje odredena štampa može otisnuti na odredenoj mašini i odredjenom papiru.

- Rešenje:
Rešenje za ovaj problem u suštini nije baš komplikovano. Samo kad bi se ljudi
malo potrudili... Zasto bas potrudili?
Najviše zbog nekih štamparija koji žive 20 godina u prošlosti i stvarno ne razumeju problematiku. Ako kojim slucajem naletite na nekog šefa proizvodnje koji to razume, imate stvarno srece.

Rjesenje #1: Tražiti štampara da vam da ICC profil (kojim je definisan i gamut
i density spread boja i dot gain i total ink limit... itd). Ukoliko to nema...

Rjesenje #2: Traziti štampara da ti kaže sledece podatke: Dot Gain (po mogucnosti za svaku separaciju posebno), Total Ink Limit, Black Ink Limit,
da li da koristite GCR ili UCR (vecina ce reci GCR), zatim Ink Colors (vecina
štampara ce ti reci da koristis Euroscale, ali nemojte se zadovoljiti time jer
ako vam to kažu kao da su ti rekli "ko te šljivi"). Umesto toga radije tražite
da ti procitaju Lab ili Xxy koordinate sledecih otisnutih boja na
papiru na kojem cete štampati posao u 100% rasteru. CYAN, MAGENTA, YELLOW, BLACK, CYAN+YELLOW, CYAN+MAGENTA, YELLOW+MAGENTA, CYAN+YELLOW+MAGENTA i WHITE (tj. boja papira).

Cešce cete naletiti na štampare koji nemaju ICC profil jer je sama izrada
profila za štampu je skupa i zahteva dosta znanja što se kosi sa onim
recenim pre (štamparski tehnolozi koji žive u prošlom veku). Takode i oprema i softver za to koštaju dosta novca.

E sada...
U Photoshopu otvorite "Edit -> Color settings", onda podesite
Settings "Custom"
Advanced Mode: ON
Working spaces
RGB: Adobe RGB (1998)
CMYK: E sad tu možete Loadovati separacijski ICC profil (#1) ili možete izabrati
"Custom CMYK" i unutra upisati sve one dot gainove i sl. (sve ono što smo
pitali pod #2). Sto se tice Black Generationa, preporucujem LIGHT u vecini
slucajeva (ali to zavisi od slike). Pod "Ink Colors" izaberi CUSTOM i upisi Xxy
ili Lab koordinate onih gore boja za koje ste tražili vrednosti (C, M, Y, K, CY,
CM, MY, CMY, W).
Na kraju dajte tom celom settingu neko ime (pod: NAME) i sve to na kraju
SAVE kao ICC profil.

Razlika je u tome što pravi ICC profil kakvi bi trebao dobiti od štamparije
podržava sve "rendering intente", a ovaj koji napravite sami, upisivanjem, u
Photoshopu i nije pravi ICC profil, mada se možda tako i cini.
Taj manualno napravljeni profil podržava samo Relative i Absolute colorimetric i možda još i Saturation intent.
Sto su ti Rendering intenti? Do toga cemo kasnije doci.

Nazad u Color Settings dialog.
Za Gray i Spot izaberes ili ICC profil koji si dobio od štamparije ili onaj
file koji si sam SAVE-vao kai ICC. Potoshop ce iz ICCa povuci podatke o dot
gainu.

Color Management policies:
RGB/CMYK/GRAY: Preserve Embedded Profiles
Profile Missmatches: Ask when opening - ON Ask when pasting - ON
Missing Profiles: Ask when opening - ON

Engine: Adobe ACE - To je dobar Color engine, preporucujemo ga pre Macovog
ColorSynca ili ICMa pod Windowsima.

Intent: neka bude Relative Colorimetric ili Perceptual (o intentima, nešto
kasnije) Black Point Compensation: ON Use Dither (8 bit...): ON

Desaturate Monitor Colors by: XX% - nemojte to dirati ako radite sa tacnim ICC
profilom, tacnom kalibracijom i profilom monitora ovo ne bi trebalo ukljucivati.
Blend RGB..... - nemojte ni to dirati.

- Konverzija:
E sada kada imamo sve ovo namešteno spremni smo raditi konverzije iz RGB u
CMYK.
Slike u pravilu editovati u RGBu. Imate samo 3 kanala na koje morate paziti
(kod CMYK-a ih je 4) i ne morate misliti dali cete zeznuti Total Ink Limit kao
što je slucaj ako editujemo u CMYKu.
Kad sliku otvoriš ako nema ugradenog profila (Missing Profile) assign-uj
joj Adobe RGB (1998), i onda je 'sredi' dok vam ne izgleda OK.
Ako sliku otvoriš i ima ugraden neki drugi profil, odaberi "Convert to" i
konvertuj je u Adobe RGB (1998).
Ako crtate novu sliku ili radite neku montažu , u startu radite u RGB-u i to
Adobe RGB (1998).

Adobe RGB (1998) je sinteticki Color Space profil, vrlo velikog gamuta i vrlo
dobro namešetenog Gray Balance-a, što ga cini vrlo pogodnim za edititovanje
slika, i snimanje istih sa tim Embeddanim RGBom. Pošto Adobe RGB (1998) ima
veliki Gamut moguce je jednostavno sliku konvertovati u neki drugi CMYK
color space za neku drugu štampariju, i time maksimalno iskoristiti mogucnosti
te štamparije da što bolje reprodukuje zadanu sliku.
Slike je zato poželjno snimati u RGBu sa embeddovanim profilom.

E sada ide ono bitno. Konverzija se iz RGB u CMYK nikako ne radi sa IMAGE -
MODE - CMYK COLOR. 

Umesto MODE CHANGE nacina koristimo IMAGE - MODE - CONVERT TO PROFILE
U requesteru

Source space: Adobe RGB (1998)

Destination space: tu izaberi onaj ICC profil od štamparije ili onaj koji si
sam ukucao i snimio za taj navedeni štamparski proces.

Engine: nek bude Adobe ACE

Intent: Perceptual ili Relative Colorimetric (birajte koji vam bolje izgleda)

Koristi i Dither i Black Point Compensation (BPC pazite da prilikom konverzije
iz profila u profil, crna prede iz jednog profila u crnu boju iz drugog
profila. To je dobro jer neki stariji profili to nemaju dobro definisano pa
su se dešavale greške kod konverzija).

I TO JE TO!

Možete se ako želite jos malo poigrati i sa CMYKom ako baš zelite, ali morate
paziti da ne predete Total Ink Limit.

E sad ono što je jako bitno, a ostavili smo za kraj.

Rendering intent je pravilo kako ce se rešiti "Out of Gamut" boje u
konverziji iz profila u profil. To su npr. (ako pogledate ovu sliku pod ovim
linkom malopre) one RGB boje koje izlaze izvan CMYK-a.

Jednostavno receno - Relative colorimetric: konvertuje sve boje unutar gamuta iz RGB-a u CMYK, a boje koje su izvan gamuta pomakne u najbližu boju unutar gamuta.
Znaci sve boje unutar gde se preklapaju CMYK i RGB poligon ostaju prakticno
iste, a sve boje koje se nalaze izvan CMYK-a a unutar RGB-a pomeraju se na sam rub CMYKovog gamuta.
Dobra strana toga je da se sve boje unutar gamuta konvertuju vrlo
precizno. Loša strana je da ako slika ima npr. puno bitnih detalja u bliskim
bojama i tonovima izvan gamuta, Relative Colorimetric ih može sve staviti u
jednu te istu boju, i ti detalji ce se izgubiti.

Perceptual - ili tzv. "picture intent" pomera boje izvan gamuta prema centru
gamuta tako da i one unutar gamuta zabija "jos više" prema centru gamuta pri
tome cuvajuci iste odnose medu bojama. Loša strana ovoga je da konvertovane RGB-CMYK boje nisu bas "exact matchevi", ali ukupni utisak slike je dobar jer su odnosi medu bojama ostali dobri pa makar se sada te boje nalaze unutar manjeg gamuta. Covekovo oko i mozak se brzo adaptiraju, a sve na kraju izgleda ok.

Evo nekih opštih podešavanja

Za standardni offset (sheetfeed):
Coated - Fogra39
Dot Gain: 18% - 20%
GCR/Light
Total Ink: 300
Black generation: 95%

SHIFT + CTRL + Y
Toggla ON/OFF i oznacava boje iz RGB-a sa slike koje se nece moci otisnuti u
CMYKu koji je podešen u Color Settingsima.

EDIT - PREFERENCES - TRANSPARENCY AND GAMUT
Tu se može podesiti boja kojom se oznacavaju pikseli izvan gamuta (staviti 
florescentno ljubicastu sa transparencyem na 90% - nek bode u oci)

VIEW - PROOF SETUP - CUSTOM
Preview, tj kako ce ta slika ispasti u odredenom color spaceu. Korisno
ako editujete u RGBu a želite videti kako ce slika izgledati u npr. CMYKu
štamparije (s odredenim rendering intentom)

Trebalo bi imati što bolje kalibrisan monitor sa što boljim profilom.
Adobe Gamma je ok za prvu ruku. Hardverska kalibracija je puno bolja.
Danas hardverski spektrofotometar koji cita "emisije" (boje s monitora) je vrlo jeftin.
http://www.i1color.com/products/i1_display.asp
Gama studio za te potrebe ima spektrofotometar i1 kojim se može kalibrisati monitor, štampac, skener..

18. ILLUSTRATOROVE FORE

1. Obratite pažnju prilikom pravljenja PS fajlova iz Illustratora, dešava se da beli tekst ne izadje na filmu (takode se tekst ne vidi ni u pdf fajlu), obavezno proveriti setovanja na paletama Attributes da nije ukljuceno Overprint Fill i na paleti Transparency da li je podešeno na Normal (tako treba). I pored takvih setovanja se dešava da se tekst ne odštampa. 
Ovaj problem se rešava tako što cemo obici Illustrator i taj fajl sacuvati kao Illustartor EPS verzija 9 i ubaciti u Quark i iz njega napraviti PS fajl.
Takode možete fajl sacuvati kao PDF i ubaciti u Quark i iz njega napraviti PS fajl.

2. Ako ste dobili llustratorov fajl i rado bi ga prebacili u Corel, to možete uraditi na 2 nacina.
- Prvi nacin je da fajl sacuvate kao Illustartor EPS verzija 9 (nekad verzija 6 najbolje prolazi) i importujete u Corel kao PS, PRN, EPS-Postcript Interapted na taj nacin ce vektori ostati vektori. Ovaj nacin je loš ako imate na fajlu ferlaufe (gradiente) jer ce Corel svaku nijansu ferlaufa da uveze kao poseban objekat i tako napravit ogroman fajl, ako nemate ferlaufa onad je ovaj nacin sasvim OK.

- Drugi nacin je da fajl sacuvate kao PDF, i taj PDF fajl uvezete u Corel ali samo kao PDF-Adobe Portable Document Format, samo na taj nacin ce te sacuvati vektore.

 

19. PDF

 

Ovde na sajtu možete skinuti detaljna uputstva za pravljenje PDF-ova za vecinu programa tako da cemo na ovom mestu malo objasniti zašto je PDF postao standard. 
Adobe je razvio PDF sa idejom da svi ljudi isto vide isti fajl, vremenom je pdf postajao standard za razmenu fajlova ali je u pripremi za štampu postao standard jer više niste morali praviti PostScript fajlove sa drajverom za odredenu mašinu, vec je isti fajl mogao da se osvetli na svim mašinama. Ljudi su lako prihvatli pdf standard jer su fajlovi lakši i prakticni za kontrolu ali je tu nastala i druga problematika, jer nisu svi pdf-ovi isti. Kad otvorite Adobe Distiller imate više setovanja:
- Smallest File Size (ovde je rezolucija slika na granici vidljivosti, sve je RGB i za štampu je neupotrebljivo)
- Standard (ovde je rezolucija slika na granici vidljivosti, sve je RGB i za štampu je neupotrebljivo)

- Press Qualty (ovde je rezolucija slika 300 dpi (to znaci da ako slika ima vecu rezoluciju od 450 dpi ona ce biti smanjena na 300 dpi), ali je diskutabilno setovanje boja, na ime podešeno je da se sve boje konvertuju u CMYK, što je ok ako imate RGB slike ali ako imate CMYK slike onda ih ne treba dirati), komptibilan sa Acrobatom 5 što znaci da podržava transparencije. 
- High Qualty Print (ovde su slike takode u rezoluciji 300 dpi ali je iskljucena svaka konverzija boja, zato budite sigurni da su vam sve slike CMYK, mi koristimo ovo ali malo modifikovano setovanje koje možete skinuti ovde . Setovonje ubacujete u Distiller na Settings\Add PDF Settings\Add PDF Settings

- PDF/X-1a2001 je setovanje koje podrazumeva da ce svi fajlovi biti po ISO standardu, tj. da ce svi fontovi biti embendovani (implentirani u pdf), da su sve slike CMYK, podržava spot boje, i verzija za Acrobat 4 (to je bitno jer Acrobat 4 ne podržava transparencije i prilikom pravljenja pdf-a transparencije ce biti fletovane), X-compilant fajlovi sadrže informacije o uslovima štampe za koju su pravljeni. Kao intent profil je U.S. Web Coated (SWOP). Ako PS file nije po ovom standardu pdf nece biti napravlje i bice napravljen log fajl sa reportom šta ne valja. 
- PDF/X-1a 2003 je isti kao PDF/X-1a2001 sa razlikom da je on komptibilan sa Acrobatom 5 što znaci da podržava transparencije. 
- PDF/X-3 2002 je isti kao PDF/X-1a2001 sa razlikom što podržava kolor menadžment i device-independent color.

Generelno gledano, najcistiji su svakako x-compilant pdf-ovi, ali ako nešto nije po standardu necete moci napraviti pdf fajl.

20. KONTROLA PDF -a

Postoji dosta nacina da napravite grešku prilikom pravljenja pdf-a, zato dobro procitajte sledece poglavlje, ovo su stvari na koje treba da obratite pažnju.

- Transparencija - svaki pdf fajl pre puštanja na ploce ili film mora biti Flatto-van, što na srpskom znaci da ne sme biti transparencija, što opet znaci da pdf mora biti kompatibilan sa Acrobatom 4 (koji ne podržava transparencije). Ako pdf ima transparencije možete ih flatovati na sledeci nacin Tools/Print Production/ Transparency Flattening. Generalno najbitnije alatke su upravo na ovoj paleti (Print Production).
- Rezolucija - svi znamo da rezolucija slika treba da bude 300 dpi, ako je ispod 200 dpi slika postaje mutna, ali i ako je rezolucija prevelika fajl je nepotrebno težak, smanjenje rezolucije slike na 300 dpi možete uraditi na Tools/Print Production/ PDF Optimizer. Postoji koristan plugin za Acrobat koji se zove Quit Box of Triks, pomocu kojeg za svaku sliku možemo znati koja joj je rezolucija kad kliknemo na nju.

- Fontovi - svi moraju biti embendovani (implentirani u pdf), to znaci i ako se dobro vide na ekranu kad dode do štampe font ce biti promenjen u Curier, da se to ne bi desilo ovo možete iskontrolisati na Tools/Print Production/Preflight gde odaberemo profil List Text using not embeddend fonts. Neka vam uvek bude deštiklirana opcija Advanced/Use Local Fonts, da ne bi došli u situaciju da fontove na svom kompjuteru vidite ok samo zato što ih imate instalirane, dok bi na nekom drugom kompjuteru font bio promenjen.

Na paleti Preflight su vrlo korisna setovanja kontrole PDF-a, gde izmedu ostalog možete dobiti listu slika sa transparencijom, RGB bojama i gomilom drugih potencijalnih problema, takva jedna grupa setovanje je napravljena na profilu Sheetfed offset (CMYK) gde ce automatski biti provereno sve što je bitno za offset štampu.

- Output Preview - do ove palete dolazite na Tools/Print Production/Output Preview  . Ova izuzetno korisna paleta nam služi da videmo fajl po separacijama i da izmerimo procente boje. Imajte na umu da ce vrlo cesto u kompozitnim (kolornim) pdf-ovima crna boja bušiti druge i to ne treba da vas brine jer kada vaš pdf prode kroz naš rip svi crni vektorski objekti overprint tj. nece bušiti podlogu.

- Oznake na tabaku - Proverite da li ste stavili pasere (u svim bojama), cajtne, klin, oznake boja, i ako ima više tabaka oznake tabaka (Tabak 1A,Tabak 1B, Tabak 2A ...)

 

DEFORMACIJA RASTERSKE TACKE

Dot Gain ili deformacija rasterske tacke podrazumeva razliku u velicini rasterske tacke koju imamo na filmu ili ploci u odnosu na velicinu tacke koju dobijamo u štampi. Deformacija rasterske tacke je posledica mehanicke i opticke deformacije, pod mehanickom deformacijom  podrazumeva se deformacija koja nastaje u samoj štamaprskoj mašini dok pod terminom opticka deforamacija podrazumeva se da naše oko ne može pravilno da vidi „tacnu vrednost rasterskih tacaka“. Na donjem primeru možete da vidite kako ta izgleda opticka deformacija. 

Ako nekoliko sekundi gledate u gornju sliku, delovace kao da izmedu kvadrata imate sivo podrucije kojeg u stvari nema. 

Iz gornjeg primera proizilazi da svi uredjaju ukljucujuci i projektore imaju opticku deformaciju rasterske tacke. Sabiranjem vrednosti opticke i mehanicke deformacije rasterske tacke dolazimo do ukupne dozvoljene vrednosti od 14 %, tj. ako u fajlu imamo 50 % rastera u štampi treba da dobijemo 64 %. Sve preko tih vrednosti je ne dozvoljena deformacija rasterske tacke.

Kako se deformacija rasterske tacke reflektuje u štampi ? 

Svaki kolor ima svetle, srednje i tamne tonove, medutim deformacija  rasterske tacke najvice utice na srednje tonove, pa kao rezultat toga ako na primer imamo na štamparskom tabaku ljudsko lice i crvenu fleku (100 % magente i 100 % zute) u štampi u zavisnosti koliko ja deformacija rasterske tacke možemo dobiti ispravan kolor i fleku sa slabim nanosom boje (u našem slucaju narandžastu fleku) ili da fleka bude intezivna a kolor preintezivno odštampan, što možete videti na donjem primeru.

 
Ovako treba da dobijemo u štampi

Ovako dobijamu u štampi ako želimo ispravan kolor, primecijemo da je crvena fleka previše slabo odštampana.

Ovako dobijamo u štampi ako želimo intezivnu crvenu fleku, primecujemo da je ljudsko lice preintezivno odštampano.

U štampi nanos boje se ne može podesavati po željenim tonskim vrednostima vec po zonama na štamparskom tabaku, tj ako se pojacava nanos boje on ce uticati na kompletan tabak (u toj zoni) a ne samo u srednjim tonskim vrednostima gde je deformacija rasterske tacke najveca. 

Postavlja se pitanje, šta je rešenje ?

Rešenje leži u pravljenju kompenzacione krive za svaku mašinu i štampariju gde cemo mi na našoj ploci smanjiti rasterske vrednosti tamo gde je potrebno i za koliko je potrebno. Na donjem dijagramu možete videti kako izleda kompenzaciona kriva.

Kao što vidite na gornjem dijagramu deformacija rasterske tacke je najveca u srednjim tonovima (na 50 % rastera) i opada ka svetlim i tamnim tonovima. 

Kompenzaciona kriva je drugacija za svaku mašini, za svaku štamparski jedinicu (verk), svaku boju (cak i ako je jednobojna mašina). Takode se pravi i za razlicite linijature rastera. 
Preduslov da bi imalo smisla praviti kompenzacionu krivu je da imate uvek iste nanose boje u štampi odnosno da žargonski receno “štampate po klinu” tj. samo ako imate denzitometar možete da izmerite da li je klin zasicen (density) koliko je propisano. Postoji Fogra graficki standard koji definiše sve vrednosti u grafickoj industriji pa tako i ovu oblast, preporucene vrednosti koje treba da merimo na klinu po bojama su :

CIJAN – 1.55
MAGENTA- 1.55
ZUTA- 1.38
CRNA- 1.7

Moram napomenuti da je po današnjim standardima je jedino ispravno koristiti spektrofotometar umesto denzitometra u kontroli štampe i u tom slucaju vrednosti klina bi bile izražene u LAB vrednostima i to:

CIJAN : 55, -37, -50
MAGENTA: 48, 74, -3
ŽUTA: 89, -5, 93
CRNA: 36.62, 0, -0.52

Sa obzirom da se danas retko gde može videti spektrofotometar uz štamparsku mašini, slobodno koristite denzitometar.

U štampi uvek treba poštovati iste vrednosti klina jer samo tako ce naša kompenzaciona kriva biti tacna. Da bi Vam napravili kompenzacionu krivu potrebano je da odštampate naše test ploce gde cemo sa Vašeg otiska premeriti Spektrofotometrom dobijene vrednosti i na našim plocama korigovati rasterske vrednosti da bi ispravlili vašu grešku u štampi, npr. ako u fajlu imate 50 % rastera a u štampi dobijeta 72 % mi cemo vam umesto 50 %  na ploci pustiti (72-64=8) 8 % manje rastera tj. 42 %. Na ovaj nacin bez dodatnog ulaganja u opremu povecavate Vaš kvalitet štampe.

Za naše klijente izradu kompenzacione krive radimo BESPLATNO.

 

FM, AM RASTER

Postoje više vrste rastera ali se najviše koristi klasicni AM raster (Amplitude Modulation), ali pre svega da objasnimo šta je to raster i cemu služi. U slikarstvu nanošenjem veceg nanosa boje dobijate tamniju (intezivniju) boju, medutim u ofset štampu nanosi boje su uvek isti dok se ratsterom simulira da je intezitet boje, tj. Ako su rasterske tacke manje naše oko to vidi kao svetliji ton i obrnuto. Raster može imati razlicite oblike tacke pa tako imamo okruglu tacku (koja se najviše koristi u siti štampi), linijski raster, Euclidian, ElipticalIP, Square, Rhomboid itd. Sve ovi oblici tacke su za AM raster koji karekteriše rozeta (kad pod lupom pogledate odštampani otisak videcete rozetu, tj. lici na cvet pa otuda i takav naziv). AM raster takode definiše i njegova linijatura (linijatura predstavlja broj linija po dužnom Cm), kod sito štampe linijatura rastera ima raspon od 20-60 lin/inc (1 inc =2.54 cm) dok se kod ofset štampe koriste linijature od 133-200 lin/inc. Linijatura se odreduje prema vrsti štampe gde ofset štampa ima najvecu linijaturu dok sito štampa ima najmanju. Takode je vrlo bitno znati na kakvom se papiru štampa, papiri sa poroznom površinom (kao što je novinski papir, ofsetni) zahtevaju manju linijaturu od 133-150 lin/inc dok se kod premaznih papira uglavnom koriste linijature od 150-175 lin/inc. Ako bi koristili npr. linijaturu od 175 lin/inc na ofsetnom papiru rasterska tacka bi bila manja nego te neravnine pa se ne bi ni odštampala a takva štampa bi bila neujednacena (pirgava).

Još jedna od karakteristika rastera su i razliciti uglovi za svaku od 4 osnovne boje, razlicite mašine za osvetljavanje filma ili ploca imaju cesto i razlicite uglove rastera, u Gama studiju koristime sledece uglove rastera: 
Cijan - 165 ° 
Magenta – 105 ° 
Žuta – 0 ° 
Crna – 45 °

Osim AM rastera koji je u masovnoj upotrebi na našim prostorima koristi se i FM raster (Frekvento Modulisani raster) takodje je poznat pod nazivom Stohastic, ima više generacija FM rastera i u tu grupu spadaju i Staccato raster (Kodak), hybrid raster koji je kombinacija AM i FM rastera. Prednosti FM rastera u odnosu na klasicni AM raster su:

- Ne može da se dogodi Moare efekat (Moare efekat nastaje kao rezultat preklapanja rastera štampanog materijala koji je skeniran i ponovo štampan, samim tim I ponovo rastriran). Razlog zašto ne može da se pojavi Moare efekat je što FM raster nema uglove rastera kao ni linijaturu vec se rasterske tacke biraju po slucajnom uzorku, dok se finoca rastera definiše kroz velicinu tacke i taj raspom može da se krece od 10-60 mikrona (10 mikrona je najfiniji raster).

- Fotokvalitet otiska – to se postiže upotrebom 10 ili 20 mikronskog FM rastera gde je tacka toliko sitna da se može videti samo pod lupom pa zato možemo reci da je otisak foto kvaliteta.

- Veci gamut (opseg boja koje naše oko registruje) boja

- Brže sušenje otiska – razlog za ovo je što se koristi manje boje za FM raster a samim tim se otisak brže suši. Ova ušteda boje objašnjava se na sledeci nacin, pošto na 20 mikronskom FM rasteru tacke veoma male i deformacija rasterske tacke je izuzetno velika, tada se pravi kompenzaciona kriva koja eliminiše tu deformaciju samim tim se smanjuju rasterske vrednosti (manja rastera znaci i manji nanos boje). Na ovaj nacin se može uštedeti od 10-15 % boje. Ako nam se tabak brže suši samim tim možemo pre štampati i poledjinu tog tabaka tj. štedimo vreme a svi znamo da je vreme novac. 

- Nepasovanje separacija se daleko manje vidi nego kod AM rastera

AM Raster                                  FM Raster

AM Raster                                                             FM Raster

FM raster od 10 mikrona je ekvivalentan AM rasteru od 480 lpi
FM raster od 20 mikrona je ekvivalentan AM rasteru od 385 lpi
FM raster od 30 mikrona je ekvivalentan AM rasteru od 240 lpi
FM raster od 40 mikrona je ekvivalentan AM rasteru od 190 lpi
FM raster od 60 mikrona je ekvivalentan AM rasteru od 120 lpi

 

PIŠITE AKO SE SETITE JOŠ NECEGA ŠTO MI NISMO NAPISALI