Kako se deformacija rasterske tačke odražava u štampi ?

Svaki kolor ima svetle, srednje i tamne tonove, međutim deformacija rasterske tačke najviše utiče na srednje tonove, pa kao rezultat toga ako na primer imamo na štamparskom tabaku ljudsko lice i crvenu fleku (100 % magente i 100 % zute) u štampi u zavisnosti koliko ja deformacija rasterske tačke možemo dobiti ispravan kolor i fleku sa slabim nanosom boje (u našem slucaju narandžastu fleku, slika br.3) ili da fleka bude intezivna a kolor preintezivno odštampan (slika br.4), što možete videti na donjem primeru.

Slika br. 2 - Ovako treba da dobijemo u štampi

Slika br. 3 - Ovako dobijamu u štampi ako želimo ispravan kolor, primećujemo da je crvena fleka previše slabo odštampana.

Slika br. 4 - Ovako dobijamo u štampi ako želimo intezivnu crvenu fleku, primećujemo da je ljudsko lice preintezivno odštampano.
U štampi nanos boje se ne može podešavati po željenim tonskim vrednostima već po zonama na štamparskom tabaku, tj. ako se pojačava nanos boje on će uticati na kompletan tabak (u toj zoni) a ne samo u srednjim tonskim vrednostima gde je deformacija rasterske tačke najveća.

Postavlja se pitanje, šta je rešenje ?
Rešenje leži u pravljenju kompenzacione krive za svaku mašinu i štampariju gde ćemo mi na našoj ploči smanjiti rasterske vrednosti tamo gde je potrebno i za koliko je potrebno. Na donjem dijagramu možete videti kako izleda kompenzaciona kriva.

Kao što vidite na gornjem dijagramu deformacija rasterske tačke je najveća u srednjim tonovima (na 50 % rastera) i opada ka svetlim i tamnim tonovima.

Kompenzaciona kriva je drugačija za svaku mašinu, za svaku štamparski jedinicu (verk), svaku boju (čak i ako je jednobojna mašina). Takođe se pravi i za različite linijature rastera.
Preduslov da bi imalo smisla praviti kompenzacionu krivu je da imate uvek iste nanose boje u štampi odnosno da žargonski receno "štampate po klinu" tj. samo ako imate denzitometar možete da izmerite da li je klin zasićcen (density) koliko je propisano. Postoji Fogra graficki standard 12647 koji definiše sve vrednosti u grafičkoj industriji pa tako i ovu oblast, preporučene vrednosti (preporučene a ne definisane iz raloga što boje različitih proizvođača imaju drugačije vrednosti pri merenju zasićenosti boje) koje treba da merimo na klinu po bojama su :
CIJAN – 1.55
MAGENTA- 1.49
ZUTA- 1.29
CRNA- 1.85
Zasićenost boje se menja od proizvođača do proizvođača boje i zato vredosti na klinu nikada nisu iste.
Moramo napomenuti da je po današnjim standardima je jedino ispravno koristiti spektrofotometar umesto denzitometra u kontroli štampe i u tom slučaju vrednosti klina bi bile izražene u LAB vrednostima i to:

CIJAN : 55, -37, -50
MAGENTA: 48, 74, -3
ŽUTA: 89, -5, 93
CRNA: 16,0,0

Kada se spektrofotometrom definišu vrednosti klina za svaku boju u radu se može koristiti denzitometar za kontrolu nanosa boje.

U štampi uvek treba poštovati iste vrednosti klina jer samo tako će naša kompenzaciona kriva biti tačna. Da bi Vam napravili kompenzacionu krivu potrebano je da odštampate naše test ploče gde ćemo spektrofotometrom sa Vašeg otiska premeriti dobijene vrednosti i na našim pločama korigovati rasterske vrednosti da bi ispravlili grešku mašine u štampi, npr. ako u fajlu imate 50 % rastera a u štampi dobijeta 72 % mi ćemo vam umesto 50 % na ploči pustiti (72-64=8) 8 % manje rastera tj. 42 %. Na ovaj način bez dodatnog ulaganja u opremu povećavate Vaš kvalitet štampe, mnogo brže dolazite do prvog dobrog otiska i smanjujete količinu boje na tabaku i samim tim štedite boju ali i vreme jer ne morate dugo da čekate da se boja osuši da bi "zatvorili" tabak.
Zakažite termin za izradu kompenzacione krive i sami se uverite koliko ćete imati verniji otisak.
Za naše klijente izradu kompenzacione krive radimo BESPLATNO.